BeogradBeograd Finansije Porezi Računovodstvo
BeogradBeograd Finansije Porezi Računovodstvo
PROJEKTI
BESPOVRATNA SREDSTVA
SUBVENCIJE

Program ekonomskih mera za pomoć privredi

Sigma Solution > Blog > Program ekonomskih mera za pomoć privredi

Upravo je predstavljen, Program ekonomskih mera Vlade Republike Srbije za pomoć privredi donesen u cilju smanjenja negativnih posledica pandemije koronavirusa. Program sadrži četiri seta mera :

  1. Poreske mere
  2. Direktna pomoć
  3. Mere za očuvanje likvidnosti privrede
  4. Direktna pomoć svakom punoletnom građaninu u visini 100 eur
Mere su, samo najavljene, uz objašnjenje da će se u narednih 10-ak dana doneti pravni okvir za njihovu primenu i procedure za sprovođenje. Primenjivaće se, u najboljem slučaju, od polovine aprila.
Poreski obveznici, svoje poreske obaveze koje dospevaju do momenta primene novih Mera, plaćaju u skladu sa važećim propisima.

Poreske mere, objavljene na konferenciji za štampu i predstavljene na sajtu Privredne komore Srbije, tiču se poreza i doprinosa na zarade, poreza na prihode od samostalnih delatnosti, akontacija poreza na dobit za II kvartal itd. U nastavku sledi pregled Mera i neka od pitanja koja se već nameću a koja su bitna za svakog poreskog obveznika. Odgovore ćemo, svakako, dobiti kada se donese odgovarajući propis i objavi u Službenom glasniku. Ono što je već sada sigurno je da NEMA OSLOBAĐANJA od poreza i doprinosa nego je samo predviđeno ODLAGANJE PLAĆANJA.

Napomena: Mere ne važe za privredne subjekte koji su:
Umanjili broj zaposlenih za više od 10% (ne računajući zaposlene kojima je istekao ugovor na određeno vreme) za vreme vanrednog stanja
Privremeno prekinuli poslovanje, pre proglašenja vanrednog stanja (15.mart 2020).

I Poreske mere

1. Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade u privatnom sektoru.

Ova Mera će se odnositi na ceo privatni sektor uključujući preduzetnike. Od momenta primene, privatnim poslodavcima biće omogućeno da isplaćuju samo neto zarade a plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa odlaže se najdalje do 31.12.2020.god. Mera će važiti za vreme trajanja vanrednog stanja a najmanje 3 meseca. Dodatno, uz poseban zahtev obveznika, odloženi porezi i doprinosi moći će da se plate na najviše 24 rate, bez kamate. Ova mera odnosi se i na porez na dohodak od samostalnih delatnosti. Za sada nije izričito navedeno ali sa razlogom treba očekivati da obuhvata i isplatu ličnih zarada preduzetnika kao i doprinose koje preduzetnici plaćaju po rešenju Poreskih uprava. U tom slučaju bi Mera u celosti obuhvatila zarade odnosno obaveze po osnovu doprinosa.

Postavlja se pitanje da li će se odlaganje plaćanja obaveza poreza i doprinosa na zarade odnositi na sve isplate posle datuma primene bez obzira za koji mesec se isplaćuje zarada ili počev od isplate zarada za određeni mesec. (Pretpostavimo da je početak primene 15.04.20. zarada za mart se isplaćuje 17.04. Da li će odlaganje važiti u tom slučaju? Ili će važiti počev od isplate zarade za mesec april?) Pretpostavljamo da će se mera odnositi na zarade za april, jer se čitav set mera posredno veže za drugi kvartal. Akontacije poreza na dobit za drugi kvartal, uplata minimalne zarade po zaposlenom je najavljena polovinom maja (znači za april). … Šta raditi? Većina poslodavaca koje poznajemo isplaćuju redovne zarade za mart i u uobičajenim rokovima, početkom meseca za prethodni mesec. Visina zarada za mesec april će se analizirati naknadno u zavisnosti od obima poslovanja i raspoloživih novčanih sredstava. Za one koji već imaju problem sa likvidnošću možda je rešenje isplatiti zaradu iz dva dela, npr. prvi deo zarade za mart u uobičajenim rokovima a drugi deo posle početka primene najavljenih mera. Tada će se znati da li se odlaganje odnosi na sve isplate posle “Dana D” – bez obzira na koji mesec se odnose ili će važiti počev od isplata za mesec april.

Akontacija poreza na prihode od samostalnih delatnosti za mart, dospeva 15. aprila. Neizvesno je, da li će odlaganje važiti i za plaćanje konačne obaveze poreza na prihode od samostalne delatnosti za 2019. god. Rok je 15.04. odnosno dan predaje PPDG – 1S. (Nismo primetili da je negde navedeno pomeranje roka za predaju konačne poreske prijave za preduzetnike za 2019. god.!) S obzirom da je za porez na dobit predviđeno odlaganje plaćanja akontacija za drugi kvartal 2020. god., (nije pomenuto do kada) moguće je očekivati da odlaganje neće važiti ni za plaćanje razlike poreza na prihod od samostalne delatnosti za 2019. god. U svakom slučaju, preporuka je sačekati do poslednjeg momenta sa predajom PPDG – 1S, naravno za one preduzetnike koji imaju značajnu razliku za doplatu.

Dok se ne donesu odgovarajući normativni akti, sve obaveze po osnovu poreza i doprinosa se obračunavaju i plaćaju kao i do sada. Planirajte redovno izmirenje svih obaveza za mesec mart, koje dospevaju u aprilu i čekajte poslednje rokove za plaćanje onih koje dospevaju u aprilu.

2. Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu

Ova mera se odnosi na akontacije koje dospevaju u drugom kvartalu, kako piše na sajtu PKS. To su akontacije za mart, april i maj mesec, čiji su rokovi do 15-og narednog meseca, odnosno dospevaju za naplatu u periodu april-jun. Mera se odnosi na sve obveznike poreza na dobit. Preporučujemo da se sačeka sa plaćanjem akontacije poreza na dobit za mesec mart jer ona dospeva u II kvartalu i kako je najavljeno predviđena je za odlaganje. Takođe, obveznici koji nisu predali Poreski bilans PB-2 i Poresku prijavu PDP za 2019. god, a imaju obavezu doplate poreza na dobit za 2019.god. koja bi ugrozila njihovu likvidnost, mogu da sačekaju još neko vreme sa predajom dok se ne razjasni tretman ovog poreskog davanja. Tim pre, što se pominje i produženje roka za podnošenje redovnih Finansijskih izveštaja za 2019.god. (kraj juna) a samim tim i Poreskih prijava i Poreskog bilansa. Ovo pomeranje se može očekivati jer je već pomeren rok za predaju istih izveštaja za budžetske korisnike.

3. Oslobođenje od plaćanja PDV za donacije

Ova mera se odnosi na oslobađanje donatora od obaveze plaćanja PDV-a za donacije u robi i sopstvenim proizvodima. Nadamo se da će u Vladi voditi računa i o slučajevima davanje sopstvene opreme na primer.

II Direktna pomoć

Predstavljeno je da će jedna od mera biti direktna pomoć u visini minimalne (neto) zarade (oko 30.000 rsd) po svakom zaposlenom, tri meseca uzastopno.
Ovu pomoć mogu da očekuju svi preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća. Iz izlaganja ministra dalo se zaključiti da će pomoć dobiti i preduzetnici koji nemaju zaposlene, a koji su obavezno socijalno osigurani preko svoje preduzetničke radnje. Da li je ova pretpostavka tačna videćemo kada se objavi Uredba.

U obraćanju je više puta rečeno da je ova mera predviđena za zaposlene i da novac treba da dobije svaki zaposleni (preko Poslodavca). Otvorena su brojna pitanja. Kako će se to odraziti na obračun redovnih zarada? Da li je previđeno da taj novac bude dodatak na redovnu zaradu ili deo redovno obračunate zarade ili je predviđen kao pomoć poslodavcu za rasterećnje likvidnosti? Kako će se dokazivati broj zaposlenih? Da li će uslov za isplatu biti već isplaćena zarada za prethodni mesec a broj zaposlenih se određivati na osnovu PP OD prijave za taj mesec?

Dilemu, kome je pomoć namenjena i kako će se njome raspolagati, pojačava i sledeća mera koja je predviđena za velika pravna lica.

Velika pravna lica će dobiti direktnu pomoć u visini 50% minimalne zarade po svakom zaposlenom za čijim je radom privremeno prestala potreba. (čl. 116 i čl. 117 Zakona o radu) .

U ovim slučajevima, propisanim Zakonom o radu, poslodavac je u obavezi da isplaćuje naknadu zarade (za vreme odsustvovanja sa rada) u visini 60% proseka u poslednjih 12 meseci. Država, kako je rečeno, na ovaj način pokušava da sačuva ta radna mesta i pomogne poslodavcima da prebrode privremeni prekid rada, odnosno zadrže postojeći nivo zaposlenosti.

S tim u vezi, jasno je da su ove dve vrste direktne pomoći usmerene na poslodavce a ne na radnike. U suprotnom u nejednak položaj bi bili dovedeni zaposleni u velikim pravnim licima i zaposleni u ostalim organizacijama privatnog sektora. I jedna i druga imaju za cilj očuvanje radnih mesta. Ali sa normativnim uređenjem svih ovih mera, trebalo bi da bude jasnije.

III Mere za očuvanje likvidnosti

U ovom delu predviđene su dve mere i to:

  1. Program kredita za održavanje likvidnosti i za obrtna sredstva, namenjenih preduzetnicima, mikro, malim i srednjim privrednim subjektima, poljoprivrednim gazdinstvima i zadrugama. Krediti bi se realizovali preko Fonda za razvoj. Najavljena je kamatna stopa od 1% (krediti indeksirani u eur )
  2. Garantna šema za kredite za održavanje likvidnosti i za obrtna sredstva, namenjena za preduzetnike, mikro, male i srednje privredne subjekte i poljoprivredna gazdinstva, plasirane preko komercijalnih banaka koje posluju u Srbiji.

Po donošenju propisa za sprovođenje ovih mera videćemo uslove i način realizovanja.

IV Direktna pomoć svakom punoletnom građaninu u iznosu od 100 EUR

Isplata pomoći je najavljena po ukidanju vanrednog stanja i nećemo se njome dalje baviti.

Pomenuta je i još jedna mera a to je moratorijum na isplatu dividendi osim za javna preduzeća. Videćemo na koga će sve da se odnosi i da li će postojati dodatni uslovi. Rečeno je samo da će važiti do kraja godine. Ako ima takvih privrednih društava koji su u situaciji i imaju interes za isplatu dividende neka imaju i ovu najavu u vidu.

Da podsetimo, jer je bilo više poziva i pitanja, Program ekonomskih mera za pomoć privredi je samo najavljen, tek sledi donošenje pravnih akta kojima će se konkretizovati primena i sprovođenje. Do tada se primenjuju sadašnji propisi i rokovi izmirenja poreskih obaveza.

Ostajte kod kuće. Čuvajte se.

Ostavite odgovor

10 + ten =