Krajem 2019. god. zakonodavac je doneo niz propisa koji bi trebalo da podstaknu zapošljavanje u Srbiji. U ovom članku objasnićemo jedan od podsticaja, onaj koji bi trebao da ublaži efekte Testa samostalnosti preduzetnika tj. ograničenja u statusu poslovnog odnosa Preduzetnik – Klijent. Međutim, ove olakšice ne odnose se samo na tu kategoriju poreskih obveznika (IT industrija uglavnom) nego VAŽE ZA SVE koji ispunjavaju propisane uslove.
Olakšice koriste Poslodavci, koji se oslobođaju od dela plaćanja poreza na zaradu i doprinosa za PiO, za novozaposlene, uz ispunjenje određenih uslova. Period korišćenja ovih podsticaja je naredne tri godine tj. do 31.12.2022. god.
Benefiti nisu zanemarljivi i vredi ih pomno proučiti. Bitno je razumeti sledeće:
- Poslodavci za koje važi oslobođenje
- Uslovi koje treba da ispuni lice koje zapošljavamo – Kvalifikovano novozaposleno lice
- Primena na osnivače privrednih društava
- Olakšice koje se mogu ostvariti
- Posebni uslovi za primenu
- Otvorena pitanja
I Poslodavac
Nove olakšice, koje važe od 01.01.2020.god., mogu da ostvare svi Poslodavci, bili oni pravno ili fizičko lice, osim budžetskih korisnika i korisnika javnih sredstava.
Oslobođenje važi za sve privatne Poslodavce tj. i PREDUZETNIKE i PRAVNA LICA (doo, ad, udruženja, ustanove itd) koji zasnuju radni odnos sa Kvalifikovanim novozaposlenim licem, u periodu od 01.01.2020. do 31.12.2022. god.
Za korišćenje oslobođenja radni odnos može biti zasnovan u bilo kom trenutku u periodu od 01.01.2020. – 31.12.2022.godine. Uslov je, da je lice koje zapošljavamo, prethodno već steklo status Kvalifikovanog novozaposlenog lica.
Zasnivanje radnog odnosa podrazumeva zaključenje Ugovora o radu i prijavu na obavezno socijalno osiguranje u CROSO. (Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja)
Dodatni uslov je da Poslodavac zasnivanjem radnog odnosa sa Kvalifikovanim novozaposlenim licem poveća ukupan broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 31.12.2019.god. O tome više u IV delu.
Zakonodavac nije propisao vrstu radnog odnosa što znači da se oslobođenje ostvaruje i za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno ali i na određeno vreme.
Uslov je i da se NE MOŽE KORISTITI VIŠE RAZLIČITIH PODSTICAJA, propisanih zakonom, za jedno novozaposleno lice. (Npr. po Zakonu o ulaganjima itd.)
Pravo na oslobođenje može da ostvari i Poslodavac koji započne obavljanje delatnosti posle 31.12.2019.godine.
Poslodavci za koje oslobođenja ne važe su: državni organi i organizacije, javne agencije, javna preduzeća, javne službe i druge direktni ili indirektni budžetski korisnici odnosno korisnici javnih sredstava.
II Kvalifikovano novozaposleno lice
Kvalifikovanim novozaposlenim licem smatra se lice koje NIJE imalo status osiguranika zaposlenog[1] u periodu 01.01.2019. – 31.12.2019. god.
Ako takvo lice zaposlite u periodu 01.01.2020. – 30.04.2020. god. imate pravo na propisana oslobođenja.
Odnosno, bitno za dalje razumevanje, tim zaposlenjem lice postaje Kvalifikovano novozaposleno lice. Da ponovimo, tokom cele 2019. god. lice nije imalo status zaposlenog lica a postalo je osiguranik zaposleni u 2020. god. i to do 30.aprila 2020. god.
Pri tome nije od značaja da li je nezaposleno lice bilo prijavljeno na evidenciju nezaposlenih lica kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Prijava nije uslov.
Oslobođenja važe i za osnivače privrednih društva koji zasnuju radni odnos u društvu u kojem su osnivač ili član. O tome u narednom odeljku.
Pravo na oslobođenja imate i ako zapošljavate posle 30.04.2020. god. odnosno u periodu 01.05. – 31.12.2020. god. ali je onda malo izmenjena odrednica za Kvalifikovano novozaposleno lice.
Za taj period zapošljavanja Kvalifikovanim novozaposlenim licem smatra se lice koje NIJE imalo status osiguranika ZAPOSLENOG[1] ALI NI status osiguranika PREDUZETNIKA u periodu 01.01.2019. – 30.04.2020. god.
Oslobođenje važi za zasnovani radni odnos u periodu JANUAR – APRIL 2020.god. sa licima koji su bili ili nezaposleni ili preduzetnici u 2019. god.
Ako zapošljavate u periodu MAJ – DECEMBAR 2020.god. oslobođenje možete ostvariti samo za lica koja su bila nezaposlena (ne važi više za preduzetnike) ali sada ne samo nezaposlena u 2019.god. nego i nezaposlena do 30.04.2020.god.
Ovime je data mogućnost poslodavcima i preduzetnicima (pre svega iz IT delatnosti, ali važi za sve preduzetnike koji ne prolaze Test samostalnosti) da na drugačiji način urede svoje međusobne odnose. Taj rok je 30.04.2020. god. u kom mogu da ostvare određene uštede sve do kraja 2022. god.
KVALIFIKOVANO NOVOZAPOSLENO LICE
NEMA status Osiguranika zaposlenog[2] u periodu 01.01.2019. – 31.12.2019. | NEMA status Osiguranika zaposlenog[3] niti Osiguranika preduzetnika u periodu 01.01.2019. – 30.04.2020. |
STEKLO status Osiguranika zaposlenog u periodu 01.01.2020 – 30.04.2020. [4] | STEKLO status Osiguranika zaposlenog u periodu 01.05.2020 – 31.12.2020. [5] |
Može biti i lice koje je u bilo kom periodu u 2019.god. bilo: Preduzetnik Osnivač privrednog društva koji u istom nije radio (bez prijave na osiguranje) ili je čak i radio ali bez zasnivanja radnog odnosa (šifra osiguranja 206 ) Lica koja su obavljala poslove po Ugovoru o delu i Autorskim ugovorima Osiguranik poljoprivrednik | Može biti i lice koje je u bilo kom periodu u 2019.god. kao i do 30.04.2020.god. bilo: Osnivač privrednog društva koji u istom nije radio (bez prijave na osiguranje) ili je čak i radio ali bez zasnivanja radnog odnosa (šifra osiguranja 206 ) Lica koja su obavljala poslove po Ugovoru o delu, Autorskim ugovorima Osiguranik poljoprivrednik |
Kvalifikovano novozaposleno lice NE MOŽE BITI: korisnik starosne, privremene starosne ili invalidske penzije u periodu 01.01.2019. – 30.04.2020.god.
Obzirom, da oslobođenje važi za poslodavce koji u bilo kom trenutku u periodu 01.01.2020. – 31.12.2022.god. zasnuju radni odnos sa Kvalifikovanim novozaposlenim licem, u interesu je i poslodavca i zaposlenog lica da u momentu zasnivanja radnog odnosa, recimo 2021. god. znaju da li se možda radi o Kvalifikovanom novozaposlenom licu. Zbog toga su bitna prva dva reda prethodne tabele. O tome detaljnije u IV delu.
[1] Niti status Osiguranika samostalnih delatnosti koji je osnivač odnosno član privrednog društva koji je u radnom odnosu u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član (šifra osiguranja 207). Skraćeno: osnivač koji je u radnom odnosu u svojoj firmi.
[2] Kao pod 1)
[3] Kao pod 1)
[4] Odnosno postalo osiguranik samostalnih delatnosti, koji je osnivač odnosno član privrednog društva koji je u radnom odnosu u svom društvu (šifra osiguranja 207)
[5] Kao pod 4)
III PRIMENA NA OSNIVAČE PRIVREDNIH DRUŠTAVA
Olakšice važe i za osnivače privrednih društava koji zasnuju radni odnos u društvu u kojem su osnivač odnosno član. Uslovi su u svemu isti kao što je već opisano.
Ako se prijavljuju u radni odnos u svom društvu u periodu 01.01. – 30.04.2020. god. uslov je da nisu bili već osiguranici po tom osnovu u nekom drugom društvu i da nisu bili osiguranici zaposleni u periodu od 01.01. – 31.12.2019. god.
Ako se prijavljuju u periodu od 01.05. – 31.12.2020. god. uslov koji se tiče osiguranja je, pored već navedenog da, nisu bili ni preduzetnici a što se tiče perioda u kojem treba da ispune taj uslov, produžen je na 01.01.2019. – 30.04.2020. god.
Ovim, svi Preduzetnici koji razmišljaju da se transformišu u privredno društvo mogu to da učine do 30.04.2020. god., prijave se u radni odnos u svom društvu i ostvare ista oslobođenja.
Za prijave na osiguranje osnivača po osnovu radnog odnosa posle 31.12.2020. god. oslobođenja više ne važe.
Sve navedeno važi za osnivače i postojećih i novoosnovanih privrednih društava koji u periodu jan – decembar 2020.god. zasnuju radni odnos u svom preduzeću odnosno postanu osiguranici samostalnih delatnosti po osnovu radnog odnosa u društvu u kojem su član (šifra osnova osiguranja 207). Ali kao i za sve zaposlene, postoje dva perioda. Ako se prijava vrši do 30.04.2020.god. uslov je da tokom cele 2019. godine nisu bili u tom statusu niti da su bili osiguranici zaposleni negde drugde. Ako se prijavljuju u periodu 01.05. – 31.12.2020. god. uslovi su kao i za prethodno samo je period nemanja statusa osiguranika produžen do 30.04.2020. god. i više ne važi za osiguranike preduzetnike.
IV Olakšice
Olakšice se odnose na Poslodavce koji imaju pravo na oslobođenje od plaćanja dela obaveze za obračunati i obustavljeni:
- poreza na zarade (10%) i
- doprinosa za PiO i na teret zaposlenog i na teret poslodavca (14% + 11,5% = 25,5%)
Doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za nezaposlene (2 x 5,15% + 0,75%= 11,05%) nije predmet oslobođenja i isti se plaćaju.
Period isplate zarade | Oslobođenje za porez na dohodak | Oslobođenje za doprinos za PiO |
01.01. – 31.12.2020 | 70% | 100% |
01.01. – 31.12.2021 | 65% | 95% |
01.01. – 31.12.2022 | 60% | 85% |
Momenat korišćenja olakšice je vezan za isplatu zarade, što znači da se npr. za zaradu za mesec decembar 2020. god. koja se isplaćuje u januaru 2021. god. primenjuju oslobođenja za 2021. god. (65%+95%). Ako se zarada za decembar 2022. god. isplaćuje u januaru 2023. god. nema se pravo na korišćenje propisanih umanjenja.
Ako je poslodavac započeo obavljanje delatnosti tokom 2021 ili 2022. god. i zaključi Ugovor o radu sa licem koje se može smatrati Kvalifikovanim novozaposlenim licem primenjuje oslobođenja predviđena za isplate zarada u toj godini.
Obračun zarada vrši se na osnovu Ugovora o radu i ugovorene zarade, u skladu sa Zakonom o radu. Prilikom isplate obustavljaće se deo koji predstavlja oslobođenje. PPP PD prijava koja se podnosi prilikom isplata zarada, podnosiće se odvojeno za Kvalifikovana novozaposlena lica. Doprinosi za ovu kategoriju zaposlenih, u delu koji se tiču oslobođenja, isplaćivaće će se iz Budžeta. Procedura i obrasci se očekuju da budu propisani u najskorije vreme. Obračunati a obustavljeni (oslobođeni) porez teretiće troškove poslodavca ali će sama obustava po osnovu oslobođenja predstavljati prihod tako da je primarni efekat na poslovni rezultat neutralan. Što se tiče doprinosa videćemo kada se objavi procedura kako je zakonodavac to tačno (tehnički) zamislio.
V Posebni uslovi
Posebni uslovi vezani su za poslodavca u smislu ograničenja smanjenja broja zaposlenih. Polazi se od broja zaposlenih kod poslodavca na dan 31.12.2019. god. (važeći su podaci iz CROSO-a).
U toku korišćenja olakšica broj zaposlenih ne sme se smanjivati ispod broja zaposlenih na 31.12.2019. god. uvećanog za broj Kvalifikovanih novozaposlenih lica.
Ako do smanjenja broja zaposlenih dođe, gubi se pravo na korišćenje oslobođenja za onaj broj Kvalifikovanih novozaposlenih lica za koliko je smanjen ovako definisan broj zaposlenih. Šta to znači?
Ako smo npr. na 31.12.2019. imali 25 zaposlenih i u januaru stupe u radni odnos još 2 lica, za koje nemamo pravo na oslobođenje, a u martu zaključimo ugovore o radu sa 3 kvalifikovana novozaposlena. Ukupno imamo 30 zaposlenih u tom trenutku. Donja granica za pravo na korišćenje oslobođenja je 25+3 = 28. Sve dok ukupan broj zaposlenih nije manji od 28 imamo pravo da koristimo predmetna oslobođenja u skladu sa propisima. Što znači da, ako smanjimo broj zaposlenih za 2 lica oslobođenje koristimo i dalje. Ali ako se taj broj smanji za 3 (koji su npr. bili u radnom odnosu pre 31.12.2019. god.) gubimo pravo na oslobođenje za jednog novozaposlenog kvalifikovanog. (30-3=27; 27-28=1)
Pravo se gubi po redosledu prijavljivanja Kvalifikovanih novozaposlenih lica. Otvoreno je pitanje da li postoje opravdana smanjenja (penzija, otkaz i sl.)? Više tome u poslednjem delu.
Kod Poslodavaca koji su započeli obavljanje deletnosti posle 01.01.2020. god. ovaj uslov se posmatra u odnosu na broj zaposlenih na dan 31.12. godine u kojoj je započeto obavljanje delatnosti.
Npr. osnovali ste firmu u 2020.god. i na dan 31.12.2020. god. imate ukupno 15 zaposlenih (od kojih 2 kvalifikovana). U toku 2021.god. broj zaposlenih povećate na 17. U 2022. god. jedan zaposleni napusti kompaniju ostajemo sa 16 zaposlenih, što je i dalje više u odnosu na broj na dan 31.12.2020. god. i koristimo oslobođenje i dalje . Ali ako se broj smanji na npr. 14 gubi se pravo na oslobođenje za jednog kvalifikovanog zaposlenog (15 -14 = 1)
Ako Kvalifikovano novozaposleno lice promeni poslodavca u periodu važenja oslobođenja (do kraja 2022. god.) svaki naredni Poslodavac može da koristi oslobođenje propisano za tu godinu, uz ispunjavanje uslova da ne smanjuje broja radnika na dan 31.12.2019.god. uvećanog za broj kvalifikovanih novozaposlenih lica.
Bitno je znati i dokazati, da lice koje zapošljavamo nije imalo status osiguranika zaposlenog u 2019.god. a stupilo je u radni odnos kod nekog pre poslodavca u periodu 01.01. – 30.04.2020. god. Ili, da lice nije imalo status osiguranika zaposlenog niti osiguranika preduzetnika u 2019.god. i u periodu do 30.04.2020. god. a zasnovalo je radni odnos u bilo kom trenutku u periodu od 01.05. do 31.12.2020. god. Bez obzira na trajanje radnog odnosa kod prvog poslodavca i bez obzira da li je prethodni poslodavac koristio ova oslobođenja ili imao pravo na korišćenje istih.
VI Otvorena pitanja
Za primenu u praksi propisa kojima su uređeni ovi podsticaji zapošljavanja postavljaju se određena pitanja i dileme. Navešćemo samo neke:
- Da li se kategorija osiguranik zaposleni posmatra u odnosu na definisano Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju? Ako je tako, onda se pravo na oslobođenje ne može ostvariti za lica koja su u periodu 01.01.2019 – 30.04.2020.god. bila angažovana po Ugovorima o privremenim i povremenim poslovima jer se oni za to vreme angažovanja smatraju osiguranicima zaposlenim. Čini se da nije bila namera zakonodavca da ova lica isključi iz definicije Kvalifikovanih novozaposlenih lica i nadamo se da će se uskoro nadležni izjasniti po ovom pitanju. Ko se smatra osiguranikom zaposlenim (i drugim osiguranikom) možete pogledati na linku:
https://www.pio.rs/lat/osiguranici.html
- Na osnovu čega će se dokazivati nepostojanje statusa osiguranika zaposlenog itd. za periode 01.01.2019. – 30.04.2020.god? Potvrde iz CROSO-a, nekog ispisa dostupnog kroz e-evidencije ili slično?
- Da li će se priznavati smanjenje broja zaposlenih usled prirodnog odliva i drugih opravdanih razloga kao što važi za korišćenje nekih drugih subvencija (kod Nacionalne službe za zapošljavanje, Fonda za razvoj itd.). Primeri opravdanog smanjenja su: odlazak zaposlenog u penziju, smrt, otkaz od strane zaposlenog itd.
- U kom trenutku se posmatra smanjenje broja zaposlenih? U odnosu na stanje na poslednji dan u mesecu ili prema momentu ostvarenja prava na oslobođenje a to je isplata zarade.
Ovo su dileme nastale već pri samom čitanju propisa a tokom primene sigurno će se javiti i nove nedoumice. Očekujemo razjašnjenja i stavove nadležnih na ovu temu.
Oslobođenje o kojem je reč u ovom tekstu propisano je u članu 21ž. Zakona o porezu na dohodak građana (Sl. glasnik RS br. 24/01 ….. 86/19).
Inače, istim propisom, istovremeno, uvedena su još dva oslobođenja: za osnivače novoosnovanih privrednih društava koja obavljaju inovacionu delatnost i koji su zaposleni u tom društvu (član 21e) i za novonastanjene obveznike kod kvalifikovanog poslodavca (član 15v). O tome u nekom sledećem članku.
Zahvaljujemo bazi propisa Paragraf Lex.